AMERICKI PIT BUL TERIJER

PIT BUL TERIJER je postao ukrštanjem buldoga i starog engleskog belog terijera. Prica se i da je korišcena ukrštena pasmina španskog poentera ali to nikada nije potvrdeno. Tacan odnos svih rasa korišcenih za dobijanje pit bul terijera se ne zna.

Tokom devetnaestog veka, kada su hajke na bizone i borbe pasa bili živi sportovi, buldog se pokazao kao prespor za borbe i odatle potreba za bržim psom sa dobrim i jakim celjustima koje sakate žrtvu.

Nova pasmina je uspešno odgovorila zahtevima i bila je superiornija od buldoga za borbu. Jedna od prvih osobina koja je dobijena bila je borbenost i sposobnost za borbu. Otac i sin su se proslavili pošto su pobedili u mnogimim borbama i postali nepobedivi.

Kada je usvojen zakon kojim su hajke na bizone i borba pasa proglašeni nezakonitim, pit hul terijer je doveden u vezu sa lepo obucenim mladicima iz grada, bokserima profesionalcima i vlasnicima kafana.

Mnogi borci su se pripremali u podrumima kafana ili na nekim usamljenim seoskim sastajalištima.

Došlo je do malih izmena u izgledu pit bul terijera. Najuocljivija promena je na glavi. Današnji psi naginju više tipu terijera nego tipu buldoga, što je bilo zajednicko obeležje prvih pasa u devetnaestom veku.

Primecene su izrazite karakteristike koje su s vremena na vreme izbijale otkrivajuci pretke. Opšte karakteristike su rastavljene noge, zašiljen rep, istaknuta donja vilica i niska grada. Ipak, dobijen je potpuno ponovljen primerak engleskog belog terijera u koži pit bul terijera. Mada se ove karakteristike retko javljaju, one se mnogo cešce nalaze kod pasa kod kojih su postale nasledne.

RAZVOJ AMERICKOG PIT BUL TERIJERA

U osamnaestom i devetnaestom veku borba pasa i hajka na bizone su bili u Engleskoj veoma živi sportovi. U devetnaestom veku Engleska je donela zakon kojim se ovi sportovi stavljaju van zakona. Ubrzo posle donošenja ovog zakona, pit bul terijer je poceo da išcezava iz ociju javnosti jer niko nije želeo da se za njega kaže da je vlasnik psa borca zbog kazne koju je zakon propisao za svakog za koga se utvrdi da je izveo psa u borbu. Nekoliko godina kasnije izgledalo je da je pasmina ponovo vracena i nazvana je stafordski terijer. Pod tim nazivom je i danas poznat u Engleskoj. Medutim, kada je borba pasa preneta u Sjedinjene Države, stari naziv, pit bul terijer, vracen je ovoj pasmini, veruje se da ona nikada više nece biti nazivana ni jednim drugim imenom osim americki pit bul terijer.

Kada je pit bul terijer prenet u Ameriku obicno su njegovi vlasbici bili bokseri profesionalci, vlasnici gostionica i njihovi posetioci,ljudi koji su se bavili opasnim sportovima i slicno. Od samog pocetka pasminu bije loš glas zbog njene borilacke sposobnosti, kao i zbog ljudi koji su je držali. Do današnjih dana ova pasminase potiskuje zbog nepravednog i nezasluženog lošeg glasa.

Sa dvadesetim vekom pasmina je brzo pocela da stice popularnost i pas borac je našao svoj put u domove ljudi iz svih slojeva društva. U casopisima o psima nalaze se oglasi i fotografije pasa koji su stekli dobar glas u borbama i putem tih oglasa mnogi psi su prodati i borili su se za velike sume novca.

Za tu popularnost se može zahvaliti dobro poznatom Hariju Krajgeru i njegovom psu Kribu, Kokni Carliju i njegovom psu Pilotu i Džoni Mekdonaldovom Gripu, poznatijem kao Gas pas cuvar; Mekgafovom Bobu poznatijem kao Bob Luda, Konor Bizmarkovom Rok i Raju i mnogim drugim psima koji su se dokazali u borbama.

Isto onoliko koliko je borba pasa nezakoniti sport, toliko se i hiljada dolara ostavlja u kladionicama pored ringa za pse. Dokle god se ovi psi štene, dotle ce biti takmicenja u ringovima za pse da se vidi koji vlasnik ima boljeg psa borca.

Nekolicina medu mnogim bivšim i sadašnjim odgajivacima koji su aktivno ucestvovali u borbama i odgajali pse borce su: Tom O'Rurke, Hektor Konor, Pet Mekdevit, Džoni Mekdonald, Ted Timoni, Džon Gelvin, Dž. Edvards, Kon Rirdon, Džek Burk, braca

STANDARDI ZA AMERICKOG PIT BUL TERIJERA

Odobreni od strane Kluba ujedinjenih kinologa, 1938

GLAVA: srednje dužine, cetvrtasta (oblik cigle), lobanja ravna i najšira kod ušiju, istaknuti obrazi, bez bora.

NJUŠKA: cetvrtasta, široka i snažna, dobro izraženih celjusti koje odražavaju snagu. Gornji zubi cvrsto naležu na donje, osim

spreda.

USI: secene ili ne (nije važno) treba da budu postavljene visoko na glavi i da nemaju bore.

OCI: tamne i okrugle, treba da budu rastavljene nisko dole na lobanji.

NOS: crn, poželjno širom otvorenih nozdrva.

VRAT: mišicav, blago lucno izvijen. sužava se se od ramena prema glavi, bez delo\a sa opuštenom kožom.

RAMENI POJAS: sna/an i mišicav, širokih kosih lopatica.

LEĐA: kratka snažna, sa blagom kosinom od grebena prema trticnoj kosti; blago lucno izvijena kod slabina i blago zategnuta.

GRUDI: jake ali ne preširoke, sa široko izbocenim rebrima.

REBRA: blizu postavljena, dobro isturena, sa jakim lednim rebrima.

REP: kratak u poredenju sa velicinom, nisko postavljen i prelazi u fini šiljati oblik, nije postavljen iznad leda.

NOGE: velike okrugle kosti, sa ravnim uspravnim skocnim zglobom, umereno jakim, stopala srednje velicine. Hod treba da bude lak i gibak. bez krivudanja ili sporog koracanja nizak, ravan.

BEDRA: duga sa razvijenim mišicima,gležanj nizak,ravan

DLAKA: sjajna, kratka,kruta na dodir

BOJA: sve boje i šar su dozvoljene

TEŽINA: nije važna. Za ženke poželjno Od 30 do 50 funti a za mužjake 60 funti

Sekretar Benet (Bennett)

G. Džon L. Kolbi me je zamolio da napišem kratak clanak o ovoj izvrsnoj pasmini, iznoseci najvažnije stvari po meni i Klubu ujedinjenih kinologa vezane za ovu vrstu, i stoga cu pokušati da iznesem cinjenice koje znam. Ovaj clanak mora biti sažet jer obuh­vata period duži od 40 godina.

Ova pasmina mi je poznata od 1890 ili cak ranije. 1895 kupio sam lepog belog-.svetložutogutog psa od odgajivaca u Kotsvilu, Pensilvanija i platio za njega $45.00. Odgajivac mije dao potvrdu za pasminu psa i pedigre. U to vreme ovi psi nisu bili priznata pasmina i, mada sam tada bio jako zainteresovanan za pedigre i registraciju, jednostavno iz razloga što nisu bili priznata pasmina, list o pasmini i pedigre su spletom okolnosti nakon smrt psa uništeni. Cesto sam žalio što taj pedigre nisam sacuvao ili barem registrovao psa kod Kluba ujedinjenih kinologa bez obzira na to da li je pasmina priznata ili nije. Ne secam se imena odgajivaca od koga sam psa kupio.

Bio je to lep pas koji nikad nije zapocinjao borbu, igrao bi se sa ostalim psima kao štene, ali ako bi pas skocio na njega, onda bi nastalo zlo. Težio je oko 45 funti, pravi div u to vreme. U svom životu je imao nekoliko ulicnih borbi, uvek terajuci pseto koje je skocilo na njega. U to vreme lokalne novine su pisale: "Nekoliko kofa ledene vode bi bile dobre za buldoga koji stalno napada". To je bila greška koja je me naterala da jos više razmišljam o ovoj pasmini, jer on apsolutno ne bi napadao dok ne bi neki drugi pas zapoceo borbu. Ovaj pas je došao na loš glas samo zato sto je terao ovakve džukce. Da su ga ti džukci terali, onda bi to naravno, bilo u redu.

U to vreme jedini priznati bul terijer ie bio potpuno beo. Engleski Bul terijer bademastih ociju.Pas bilo koje druge boje je smatran za mešanca. Licno, znao sam da te druge boje imaju cistiju krvnu liniju u odnosu na cistu belu boju dva najpopularnija psa. Nekoliko godina kasnije , Odeljenje za registraciju pasa Kluba ujedinjenih konologa priznala ih je kao posebnu pasminu, a ostalo vam je poznato. Njihova populacija je narastala sve naredn godine i hiljade i hiljade njih je odgajeno i registrovano kod najnaprednijih i najsavesnijih odgajivaca u Severnoj Americi.

Za uspeh pasmine odgajivacima se mora odati priznanje što se drže zajedno, jer gde nema sloge kuca ne opstaje. U sportskoj borbi pasa nailazimo na priglupe, šarlatane i prevarante što je uobicajeno u životu i s vremena na vreme, tu i tamo se pojavi neki koji hoce da upropasti ovu sjajnu krv,ali do danas nisu uspeli i sumnjam da ce im ikad poci za rukom. U prošlosti kao i sada i u buducnosti , uvek je bilo ima i bice mnogo sitnih duša koje ce zbog nekoliko dolara takse za upis i regista, cene reklame itd. pribeci raznim trikovima da odvoje ovu sjajnu pasminu, a to ce za njih biti kraj i oni ce ici putem tolikih drugih zaboravljenih pasmina.

AMERICKI PIT BUL TERIJER, PAS ZA SVE NAMENE

Prosecna javnost misli da ovu pasminu cine opaki psi mesožderi koji bi, hranjeni sirovim mesom, proždrli coveka. Kako je lako zavesti nekoga da je to istina. Ne znam nijednu drugu pasminu koja je pouzdana, odana, dobre naravi i nežna kao što je americki pit bul terijer. Iako se ove karakterne osobine jasno uocavaju kod psa, nakon nekoliko minuta, vidite ga kako sedi naspram drugog psa, boreci se lukavim instinktom divlje životinje sa namerom da ubije.

Kao pratilac, pas cuvar i prijatelj, on je neprevaziden. Pas pravilno izdresiran i odgojen izvršavace više zadataka od bilo koje druge pasmine koju znam. Kao pratilac uvek ie zainieresovan za ono što njegov gazda radi i spreman je da ga služi svakog trenutka. Poznajem jednu gospodu koja je imala razne pasmine. Po njenoj oceni, najnežnji pas koga je ikad imala je bio americki pit bul terijer. Danju, pas bi je pratio svuda po kuci. ali nikada tako blizu da bi bio na putu.Ovaj pas je razumevao svoju gazdaricu na jedinstven nacin, i mogao je skoro sve da uradi osim da govori.

Kao cuvar je nenadmašan. Ova knjiga bi mogla biti pet puta napisana ispocetka tretirajuci samo temu koja se odnosi na americkog pit bul terijera kao psa cuvara. Nedavno je pisac prodao jednog psa coveku koji je imao problema sa lopovima koji su im krali pilice i ogrev. Ovaj covek nije mnogo mario za pasminu ili rodoslov psa tako da je to bio samo pas cuvar koji ce spreciti lopove da odnose pilice i ogrev. Spisak pasa cuvara je bio iscrpljen ali bez uspeha. Nakon kupovine ovog psa, više se nisu dešavale krade pilica ili ogreva. Ovaj pas je dobar i umiljat. Ne krece da ujeda svakoga ko naide, ali ima takav instinkt da razlikuje dobro od lošeg kada cuva imovinu svog gazde.

Pitanjem ko ima vecu inteligenciju, ulicni mešanac nepoznatih predaka ili pas s pedigreom, bavili su se i proucavali ga ljudi zainteresovani za ovaj oblik istraživanja. Odgovor se jasno nalazi jednostavnim odlaskom u bioskop kada se daje "Naša družina". Jedan od najistaknutijih glumaca je americki pit bul terijer i to mesto drži nekoliko poslednjih godina.

Za ovu pasminu je poznato da daje odlicne lovacke pse ukoliko se pravilno obuci u pravom uzrastu. Ovo me je podsetilo na momka koji je kupio mladog psa kao poklon za svog buduceg tasta. Gospodin, koji je voleo lov, poveo je psa sa sobom u lov. Video je da ce od ovog psa moci da dobije dobrog lovackog psa. Uz stalnu obuku pas bi zauzimao stav pikiranja i ukocio se dok ne dobije suprotnu naredbu. Pratio bi trag dok ne naleti na zemlju. Kopao bi ceo dan da istera zeca, ali bio je najbolji kada su jeleni u pitanju. Ne može se, medutim od svakog americkog pit bul terijera napraviti lovacki pas.

Kao kucni ljubimac, dobar je prema deci i prima gomilu grdnji sa jedinim odgovorom - cvilenjem. Sve ove godine mog druženja sa ovim psima, secam se da sarn samo jedanput bio ujeden, a to je bila moja greška. Kao decak imao sam obicaj da idem oko stenare i da mazim pse. Takvom jednom prilikom, naišao sam na novog, stidljivog psa koji nije rastao sa decom. Ispružio sam ruku da ga pomazim i on me je ugrizao za ruku misleci da cu da ga udarim.

Kada kažem da ova pasmina izdržava mnoga maltretiranja od strane dece, pade mi na pamet dogadaj od pre nekoliko godina, kada je dete ugrizlo psa za rep i pas je to prihvatio kao igru i samo olizao kraj svog repa, uveravajuci dete daje sve uredu.

Kada se ova pasmina naziva opštenamenskom, to je na osnovu toga što ona poseduje snagu, proporcionalno je gradena, a ima karakter, sklonost i hrabrost da bude pas te vrste. Ako ga držite vezanog i hranite sirovim mesom, on nece postati opaki pas.Bice dobronameran i spreman za igru kao bilo koji drugi natovljeni kucni ljubimac psece rase.

Svako ko želi da poseduje opštenamenskog psa. treba da odabere štene americkog pit bul terijera. Pisac je uveren da kupac posle šest meseci nece prodati svoje štene ni za dvostruko vecu cenu od one koju je dao za njega.